Марија Јевић, чланица Градског већа града Панчева задужена за културу и омладину, посетила је градске атељее и у Улици Вука Kараџића, са циљем да види у којим условима панчевачки уметници стварају и шта им је неопходно за даљи рад и функционисање:
– Град Панчево има традицију да води рачуна о својим уметницима. Имали смо 13, сада имамо 10 атељеа. Ја сам данас обишла све атељее, разговарала сам са уметницима и интересовали су ме проблеми са којима се сусрећу и на који начин можемо да унапредимо услове рада. За петак смо заказали састанак са сликарима где ћемо разговарати шта је добро, а шта је оно што их мучи. Ми смо отворени за сарадњу и сасвим сам сигурна да ћемо имати један конструктивни састанак, као што је и данашња посета била. Већина атељеа је заузета. За сада имамо један атеље који је слободан, али ћемо се потрудити да нађемо још неколико простора и да малдим уметницима омогућимо стварање у њима. Важно нам је, такође, да и уметници који су у атељеима остану у тим просторима, они су важни за наш град и желимо да водимо рачуна о њима. Тренутно договарамо датум када ћемо обележавати Дан атељеа, односно дан када ће атељеи бити отворени за суграђане.
Емил Сфера, академски сликар, задовољан је атељеом у којем борави већ годинама:
– Имамо ту срећу што живимо у граду који брине о уметницима од давнина. Има више деценија од кад се град брине о уметничким атељеима. Први атељеи су дељени тамо негде 80-их година. Ја сам имао ту срећу да добијем од града 1999. године простор, овај атеље где свакога дана долазим, стварам, овде припремам своје изложбе и радим са младим талентима. Атељеи су врло важни за нас уметнике и они имају историју. Изузетно сам задовољан што сам ту и што нам град излази у сусрет што имамо овај простор. Ево сада смо добили и нове прозоре, што нам пуно значи, та енергетска ефикасност, много је топлије и пријатније.
Ивана Маркез, академска сликарка, објаснила је да је сталан простор за стварање, попут атељеа, добар за колеге, пријатеље, али и за све оне које желе да се упознају са уметницима:
– Ја сам у атељеу од 2016. године и велико ми је задовољство да будем у овако привилегованом простору, с обзиром на то да простор има један дуг историјат. Велика је олакшица имати један сталан простор у коме стварате и да освајате простор вашим делима. Град брине о условима у којима ми радимо. Ми редовно плаћамо, да кажем, те своје кирије, а пошто је град власник простора, онда он преузима сву одговорност за одржавање зграде, јер смо ми део једне заједнице. Последњих година имамо јако добру сарадњу. Простори су ушушкани и сређени. Ево тренутно се сређују прозори, што је битно када се налазите у поткровљу, да нема пробијања ветра и ја сам задовољна.
