На иницијативу градоначелника Панчева Саше Павлова, данас је одржан састанак у Републичком хидрометеоролошком заводу, као установи надлежној за противградну одбрану, како би се добиле детаљне информације о дејствовању и поступању поводом непогода и града који је погодио град Панчево у понедељак 20. јуна 2016. године.

На основу прецизних информација добијених у разговору са директором проф. др. Југославом Николићем, а које потврђују и радарски снимци, на облачни суперћелијски систем који је нанео штету на подручју Панчева, Радарски центар Самош је дејствовао засејавањем са 36 лансирних станица и 138 ракета, а заједно са РЦ Ваљево и РЦ Букуља, укупно је на овај облак дејствовано са 40 лансирних станица и 146 ракета, што по оцени стручњака значи да је учињено све што је могло да се учини да би се смањила штета и ублажило дејство облака, навео је у својој изјави за медије градоначелник Саша Павлов.

– Прва информација коју смо имали је да је испаљено само 4 противградне ракете на територији Панчева, а данас смо добили врло јасан одговор да је у градској зони забрањено испаљивање ракета из безбедносних разлога и ту и не постоје противградне станице, већ да се на потенцијално опасне облаке који иду ка Панчеву делује са противградних станица које су прилично удаљене од Панчева, значи из Београда, Букуље, Ковачице и осталих станица. У РХМЗ-у кажу да је то био један природан негативан феномен, који није могао да буде спречен деловањем противградне одбране. Ми немамо шта друго него да верујемо људима који су стручни да се тиме баве, а добили смо и неке инструкције како евентуално превентивно поступати у неком будућем периоду. Оно што је најважније – до оваквих последица није дошло због, како су различите приче кружиле недостатка ракета, недостатка противградних стелаца или нешто слично. Да их нема довољно, нема их, али на ову појаву је по информацијама Републичког хидрометеоролошког завода озбиљно деловано.

Што се тиче захтева за штету насталу услед непогода, по информацијама које имам до данас до 17.00 часова примљено је 1300 захтева, а захтеве ћемо наставити да примамо до петка 24. јуна до 15.00 часова. Посебно желим да нагласим да ми примамо захтеве који се односе на утврђивање штете, а не на накнаду штете. Морам ово да подвучем, јер се у различитим медијима и друштвеним мрежама презентују информације без посебног опреза и одговорности према томе шта се објаљује. Дакле, овим захтевима се пре свега утврђује штета на непокретној имовини, односно имовини и стварима које су неопходне за живот, а то су стамбени објекти, привредни објекти и то су пољопривредни усеви. Нећемо да утврђујемо штету везано за оштећења на покретној имовини, а међу покретном имовином је и возило. Примаћемо захтеве у Градском услужном центру и за возила, чисто зато да бисмо могли надлежне институције да информишемо о некој процени целе штете.

Када установимо укупну штету, информисаћемо и контактирати надлежне републичке и покрајинске органе да видимо да ли можемо да очекујемо неку помоћ. Паралелно с тим, град Панчево може према Закону о ванредним ситуацијама да издвоји одређена средства као помоћ за санирање последица. Понављам, као помоћ, а не као надокнаду штете, која је правна категорија и њу исплаћују осигуравајућа друштва, а не локална самоуправа. Колики ће бити ниво помоћи зависи од средстава буџета, које ћемо већ следећим ребалансом да издвојимо и да скинемо са неких позиција. Сходно томе формираће се једна комисија која ће кроз методологију да одреди ниво помоћи за санирање тих последица. Дефинисање методологије је јако важно, јер ће пре свега да буду уважене друштвено осетљиве категорије становништва, а ту мислим пре свега на особе са инвалидитетом, особе које примају социјалну помоћ, незапослени. Дакле методологијом ћемо утврдити како ће укупна маса бити распоређена, рекао је градоначелник.