Град Панчево|grad@pancevo.rs

Међународни дан сећања на Роме страдале у Другом светском рату

/Међународни дан сећања на Роме страдале у Другом светском рату

У среду, 16. децембра 2015. године, на спомен-обележју Стратиште на Јабучком путу одржана је државна церемонија посвећена обележавању Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.

Церемонији су присуствовали градоначелник града Панчева Саша Павлов и председник Скупштине града Панчева Тигран Киш, представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања РС и Националног савета ромске националне мањине, делегације више страних амбасада у Београду, потомци жртава, удружења и грађани.

Том приликом венце у име града Панчева положили су градоначелник Саша Павлов и председник Скупштине Тигран Киш, док је у име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања РС венац положио помоћник министра Милан Поповић.

Након уметничког програма, присутнима се обратио градоначелник Панчева Саша Павлов:

– Данас смо овде да заједно одамо пошту и да оживимо и негујемо сећање на једно велико страдање и прогон Рома. На овом месту у Другом светском рату, окупатори су стрељали између 10 и 12 хиљада људи – Рома, Срба и Јевреја. Нацисти су починили страховит геноцид, а на нама је да се сећамо и да не дозволимо да се ова страшна дела икада понове, рекао је градоначелник и поручио да треба да чувамо успомену на наше жртве и да се знањем и незаборавом, а пре свега васпитањем и образовањем наше деце и омладине, боримо против неправде и нечовечности.

Присутнима на скупу обратио се и председник Националног савета ромске националне мањине Витомир Михајловић, који је истакао:

– Ово знаменито место је историјски значајно и обележено као највеће страдање, пре свега, припадника ромске националне заједнице, Јевреја и Срба. Ми сваке године, као и ове, морамо да се сетимо шта се овде догодило, како се то никада више не би поновило.

Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милан Поповић поручио је:

– Бол не познаје боју коже. Жртва је жртва, без обзира на боју пути. Људи се не смеју делити, ни по вери, ни по националност, већ је човечност оно што се чини људима. Врхунац геноцидног страдања у Другом светском рату и јесте био одвајање жртава на оне вредне, немачке жртве, и оне мање вредне, или безвредне, жртве у окупираним земљама.

2018-01-28T21:25:29+00:00 16/12/2015|
Величина слова
Контраст