Град Панчево|grad@pancevo.rs

Археолошко налазиште „Циглана“ као туристички потенцијал Долова и града Панчева

/Археолошко налазиште „Циглана“ као туристички потенцијал Долова и града Панчева

У петак, 9. септембра 2016. године, члан Градског већа задужен за културу и омладину Немања Ротар и директорка Народног музеја Панчево Светлана Месицки посетили су археолошко налазиште „Циглана“ у Долову.

Археолошка екипа Народног музеја Панчево од 26. јула 2016. године спроводи археолошка истраживања на археолошком налазишту “Циглана” у Долову, у оквиру Пројекта “Систематска археолошка ископавања локалитета Циглана у Долову у 2016. године”. Пројекат, као и претходне две истраживачке кампање, и ове године финансијски подржава Министарство културе и информисања Републике Србије у оквиру Конкурса за заштиту и очување археолошког наслеђа.

Археолошки радови на овом налазишту започети су 2013. године, да би од 2014. године локалитет почео део по део, систематски да се истражује. До сада је откривено и истражено више од 90 археолошких објеката.

Члан Градског већа Немања Ротар истакао је значај археологије и овог локалитета као туристичког потенцијала Долова, с обзиром на то да су данас у свету археолошка налазишта и ископине најзначајније туристичке дестинације.

Стручна екипа из Народног музеја је већ овде, ископава, проналази ове значајне ствари које се тичу историје народа на овом поднебљу и то је нешто што је драгоцено. Свако археолошко налазиште јесте једно богатство за град и ми то морамо чувати, неговати и показати генерацијама које долазе да овде има значајног потенцијала и да су неке културе много раније у историји живеле овде, поручио је Ротар и подсетио да се у музејске активности убрајају и активности на терену, односно археолошко ископавање на локалитету.

Руководилац истраживања, виши кустос археолог мр Војислав Ђорђевић, који је са колегиницом, такође вишим кустосом археологом Јеленом Ђорђевић, задужен за археолошко ископавање, рекао је да је до сада откривено и истражено мноштво објеката:

Само ове сезоне смо на овом простору истражили и документовали око 50 објеката из периода антике и средњег века. То су земљани укопи, станишта укопана у лес и у земљу. То су стамбени објекти, а има и економских објеката – трапова и земљаних пећи. У оквиру античког насеља можемо издвојити три хоризонта насељавања: један је из 2/3. века н.е, други из 4. века, а живот у антици прекида се у првој половини 5. века. У оквиру средњовековног хоризонта имамо насеље из 9. и 10. века и трагове и остатке насеља од 11. до 13. века.

Након ископавања, предмети се обрађују у музеју, а потом, уколико је то могуће, следи поступак конзервације и рестаурације, како би били спремни за излагање. Број откривених предмета мери се хиљадама, а углавном је реч о деловима грнчарије – посуђе, производи кућне радиности и занатске делатности, али и о другим покретним археолошким налазима, који пружају велике могућности за конзервацију, рестаурацију и реконструкцију, а потом и за публиковање и њихово излагање.

Највећи део налазишта уништен је вишедеценијским радом пољске циглане и оно је изузетно изложено негативним атмосферским приликама, а становништво профиле циглане користи као позајмиште за глину и песак, чиме се уништавају археолошки слојеви и објекти. Локалитет је угрожен и због рада археолога-аматера, чије је деловање уочено још током археолошких ископавања 2014. године.

Циљ овог пројекта, стога, јесте вишегодишње истраживање и заштита преосталог дела локалитета у што већој мери.

Први део ископавања овогодишње кампање трајаће још неколико дана, да би се у октобру наставила истраживања, која ће трајати отприлике три недеље.

2018-01-28T21:24:30+00:0009/09/2016|
Величина слова
Контраст