Глогоњ

Глогоњ - Глогони - Глогау - Глогон - Galagonyás (Torontál)

По свему судећи насеље је своје име добило према имену жбунасте биљке, трновитих грана, белих цветова и ситних бобичастих плодова црвене боје ГЛОГУ. У прастара времена ова биљка је покривала велике површине данашњег насељеног места, док се данас задржала само местимично, поред пољских путева и асфалтног пута ка Јабуци. На старим топографским картама место је први пут означено-обележено под овим именом 1586 године и то као насељено место које припада панчевацком санџаку (у време турских освајања). Под истим именом је уписано и у Пећком катастру измедју 1600-1606 године. Генерал Мерцс је измедју 1723 и 1725 године спровео топографско мерење Баната.
На добијеној карти наше село се води као напуштено насеље под именом ГЛОКАНСНА ,
а по другим изворима - ГЛОГОНИШКА.Први колонисти су били Немци, а дошли су у Глогоњ 1765 године, одмах потом долазе и Румуни.Масовне колонизације су биле неколико година касније
- 1774 долазе Немци, а 1781 Румуни. Најстарији пронађени предмети говоре о могућем постојању насеља још у бронзаном добу. Пронађене су три бронзане наруквице, колајна, део бронзаног оклопа, граната од печене глине са зеленкастим постом и три жуте тачке, на себи. Из римског периода је пронађена метална наруквица / из времена цара Аурелијана/, неколико глинених посуда као и грнчарија од печене глине са шарама карактеристичним за тај период. Ови предмети су нађени око, данашње, црпне станице на тзв. Умци, десно од пута ка Јабуци. На дубини од око 2 метра приликом радова (копања ) на црпној станици - пронађена је комплетна полица са тадашњим посудјем од глине - за кухињске потребе.

Провлаче се и две прче:

- Приликом копања темеља за данашњи Дом културе, пронадјена су
два камена ковчега. Један је бачен у бунар - који је касније засут земљом - затрпан,
а другом се губи сваки траг. Такви ковчези су били карактеристиени за сахране римских виших војсководја.

- Код некадашње штале, на утрини северно од села, пронадјена су два костура са накитом и оружјем, који би требало да потиче из времена продора Хуна на ове просторе ( X - XII vek ).

Глогоњ спада у групу потамишких насеља са правилнијим топографским површинама.
Насеље има правоугаони облик, (дужине 2000, а ширине 800 метара) са праволинијским и унакрсно постављеним улицама. Спада и у насеља панонског типа, куће су ушорене и центар насеља је проширен.
Ширина улица је 20-40м и секу се под правим углом.Главном улицом пролази пут који спаја Панчево са Оповом и даље Зрењанином и Новим Садом.Постоји 6 улица које се пружају по дужини у смеру северо-запад / југо-исток;

У овом тренутку носе следећа имена:
Тамишка, Ослобођења, 1.Мај, Школска, Млинска и 4.Октобар. На северо-западном крају села је прва попречна улица (која има куће само са једне стране) по имену Утринска - пружа се од југо-запада ка северо-истоку, а за њом следе: Партизанска, 29.Новембра, Пролетерска, Београдска, ЈНА, 8 марта, Бориса Кидрица и Жарка Зрењанина.Сам центар села носи име -Трг Маршала Тита

Равничарски тип насеља је условио њихово пресецање под правим углом те су формирани квадрати - квартови неједнаких површина. Свака кућа има двориште са економским зградама и повртњак или воћњак у дубини. У центру села налази се парк правоугаоног облика ( 210x170 метара ). Стазе су избетониране 1988 године (пре тога није било никакве подлоге) и секу парк по дијагоналама, док га друге полове по дужини и ширини.

Фото галерија